JULIETTE LEWIS & THE LICKS EAGLES OF DEATH METAL
15th Sziget Festival
Obudai, Budimpešta, 14.08.2007.
Šest godina sam pauzirao sa odlaskom na Sziget (čita se Siget) festival.
Šest godina je očigledno vrlo, vrlo dug period za koji neko sa idejom, pre svega o prosperitetu može mnogo toga da uradi. Organizatori Sziget festivala su upravo takvi likovi, a ja sam se pokajao što sam propustio poslednjih šest Szigeta.
Vrlo ljubazni ljudi iz press centra su mom blesavom drugu i meni dali naše akreditacije i mogli smo vrlo lagodno da uđe­mo na ostrvo oko 16h, kada još nije bilo prevelike gužve (ma­kar na ulazu, na ostrvu je tada već bilo 20.000 ljudi).



Ostavljanje torbi, rančeva i drugih andrmolja koje svaki putnik na­mernik nosi sa sobom kada krene na put je besplatno.
Pitam se koliko bi to kod nas, na nekoj sličnoj manifestaciji (pošto smo eonima udaljeni od pravljenja iste) koštalo.

Ceo festivalski prostor je u odnosu na moje poslednje putešestvije uv­ećan i pridodato je još dosta bina, kao i raznih zajebancija, tako da je zezanje obezbeđeno za ceo dan, a bogami i noć, jer kao što svi mi pr­eko 15 godina starosti znamo, vrlo je lako zameniti dan za noć. Toke­na i sličnih budalaština nema, pra­vilo koje važi je solarno: pare na sunce. Menjačnica ima na svakih 300 metara, te nije teško zameniti krvavo zarađene evre za još uvek važeću Mađarsku valutu forinte.
Hrane, čak i restorančića sa srpsk­om hranom ima na gotovo svakom koraku, a primera radi jedna pove­ća juneća šnicla sve zajedno sa pomfritom i tekućinom je oko četiri evra (da im ja mjku, ovi na Beer fe­stu naplačuju pljeskavicu sumnjiv­og porekla 200 dinara, pa vi vidite). Pivo dobrog kvaliteta i kvantiteta od pola kile, da ne kažem litre je jefti­nije nego na festivalu "Izlaz".
Takođe, pošto je kofein vrlo važan za ostajanje u budnom stavu "nes­cafe" je na svakih 300 metara imao svoj štand sa raznim vrs­tama blažene tekućine. Dobro dođe to, kada se presisa. Bilo bi glupo da još pričam o izboru bendova jer je Sziget oduvek bio važnija destinacija i platežni jača nego već pomenuti "Iz­laz", a i manje je "cool, fensi i elektronski".
Posle dobre klope i razgledanja štandova sa raznim mami­parama, uputismo se ka prostoru main stagea, ne bi li videli Eagles of Death Metal.
Pojma neznam, od pomenutih je­dino što sam čuo je "Bad News", ona za koju je snimljen i video klip. Inače meni je vrlo strana ta ekipa koja se okuplja oko Queens of the Stone Age, ali ka­da smo već bili na licima mesta, trebalo je dati ovim starci­ma šansu. Šansa je kratko trajala, nakon svega dve pesme, moj blesavi drug i ja složismo vrlo tužne izraze lica, a sa is­tim posmatranjem na nastup EODM, nam se pridružio i Bor­ko. Mislim, ovaj bend je blago rečeno smešan i vrlo, vrlo ta­nak. Mnogo sam više očekivao, a video sam samo bend, koji je pokušavao da se izvadi sa obradama tipa "Stuck In the Middle" i "Brown Sugar", u vrlo traljavo ubrzanim verzijama.
Mislim da bilo koji domaći cover bend to mnogo bolje radi. Pošto su se pokazali kao ne­bitni, na pola njihovog nastupa, rešili smo da proverimo ostatak štandova sa pločama i raznim kurcomocijama, ne bi li utrošili finansijske novce na još nešto osim na naše tra­dicionalne hedonističke (mmm... hedonizam) porive.
Uspelo nam je vrlo brzo, da ostvarimo naše zamisli.
Pošto je gospodin Chris Kornet (ahm Cornell), otkazao svoj nastup zbog toga što je bio bolan (ne Marc), nastup jed­nog od razloga mog dolaska na Sziget, Juliette Lewis je bio pomeren za 19h.
A u publici devojčurci sa trakama i indija­nskim perima, pankeri, putnici namerni­ci i tako to. Bio je dobar jedan baja sa či­rokanom i self-made majicom na kojoj je pisalo "Juliette Lick My Lewis" i streli­com koja je bila uperena, pa pogađate već gde.
Elem, pomenuta gospođica prirodno ubilačkog nagona je videla isti natpis i otpozdra­vila vlasniku majice. Ah, da gospođica Lewis, mene inače prilično iritira u filmovima, jer ne mogu da se odlučim da li mi se dopada ili ne, a njen glas u pokretnim slikama, sm­atram za uvredu sluha. Međutim, ona nije takva na svojim albumima. A, svoj vokalni kva­litet, kao i neospornu mudovitost ume da pokaže i dokaže uživo. Ako zbog ičega, ovaj put u Budimpeštu je bio značajan po tome, što sam shvatio da mi se gospođica Lewis ne dopada (mislim fizički, dakle blesavi druže, eto ti je), a njen bend muzički. Pošto nije odsvirala nijednu pesmu (za vreme mog boravka ispred bine), sa njenog prvog Ep-a (ono jedino što sam slušao), nisam imao neke preterane razloge za ushičenje. Mislim da sam se ushitio samo sa njenim glasom i kurčevitim ponašanjem, kao i njenom bez­rezervnom energijom i željom da publici pruži sve (dobro de, skoro sve).
Jeste, uskočila je i u publiku, jeste super, ali je neverovatno da bend sa dve gitare i od­panjenim basom, nema ni blizu muda i uz pomoć celokupnog ozvučenja koliko sama Juliette. Gospođice Lewis baš si baja, ali bilo je vreme da se ode na Hammer stage, ne bi li se overili Hanoi Rocks (report N° 100).
Kada su Hanoi završili svoj koncert, na main stageu su počinjali Killers.
Apsolutno me je bolelo za njih (mada volim "Somebody Told Me"), te sam re­šio da počastim stomak sa još jednom šniclom. Moj blesavi drug je odgledao Ubice i rekao da mu je sve bilo isto i po­prilično dosadno, a on je popio više od mene. Kako bi tek meni bilo.
Nema veze ja sam iskillerisao šniclu i gledao/slušao karaoke, koje su bile prili­čno uvredljive po sluh. Da, a karaoke pr­ogram se zvao "Karao King", mogu misliti da li je Elvis sposoban da to još uvek radi... Ma, nema veze, zezanje je uvek moguće, čak i uz video bim sa uvredljivim spotovima iz osamdesetih, koje ne znam koja ekipa peva i igra po prašini, ali pozitivna atmosfera je prosto opčinjavajuća. Sledeće godine, ako program bude bio upola zanimljiv kao na ovom 15-om Sziget festivalu po redu, valjalo bi doći na više dana... a na "Izlaz" samo ako se mora.
Photo by David Vartabedijan
Photo "ja ispred main stagea" by moj blesavi drug