EXIT '07: SMF
Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 13.07.2007.
Pomalo sam se odvikao od vođenja bendova na koncerte. Ali, pos'o je pos'o, a ja SMF ionako volim, te mi zadatak uo­pšte nije teško pao, pogotovo što je Dare (gitara) sigurno vozio svoju mašinu tokom celog puta.
Termin za nastup SMF-a je bio, pa onako kako da kažem kriminalan. U 03:25h izjutra. Kada smo pristigli na poljanju na kojoj se nalazi Explosive stage, primetih svega stotinak raštrkanih ljudi i nikoga na bini.
Hitman su već odradili svoj set, čekali su se Blitzkrieg.
U backstage-u, bagra je već popila sav alkohol (dobro pivo).
Katastrofa.
Suočeni sa tim problemom, iskusni Sale (vokal), poučen nekim prethodnim iskustvima je pronašao nečiji štek sa pomenutom tekućinom, te nas je lepo zbrinuo sa T...rzima (niko nije platio re­klamu).
Nakon vrzmanja okolo, u dogovoreno vreme vratih se na Explo­sive poljanu. Fadelow ili tako nekako su bili pri kraju svog seta.
Došlo je vreme i za SMF, a već pomenuto poljanče je kao po ko­mandi bilo prepunjeno. Po mojoj proceni nekih 4.000 ljudi. Eh, da, SMF odavno nisu svirali.
Uželela ih se raja, gaja i vlaja. Tako i treba.
Kole (Rapid Force) se pobrinuo za zvuk. Hvala mu i ovim putem.
Koncert su započeli pesmom koja je i zgodna za otvaranje istog: "Žurka". To je ujedno i poslužilo kao lajt-motiv njihovog polusat­nog nastupa.
Sale je sve vreme nešto gunđao između pesama, novi (stari) bu­bnjar Mengele ili Alek (Eyesburn) se sasvim dobro uklopio u ovaj zajbantski kvartet. Čvrstine u ovom hard-core zajebavanju nije nedostajalo. Skokovima (kojima je očigledno želeo da skine po koje kilo), sve zajedno sa basom Francuz, je bio na visini zadat­ka i samo je doprinosio opšem veselju koje je vladalo u publici. Dare je svojom gitarom i načinom sviranja kontrolisao sva deša­vanja i dodavao gas kada je trebalo.
"Ajmo" je bila jedna od dve nove, a onda je usledio splet opštepoznatih narodnih igara i pošalica u SMF maniru. Ređale su se: "Burek", "Vodka", pa ona o bandi pokvarenoj (nije li to autogrupaška, mislim autobiografska?) i svašta nešto (i sami znate koliko im pes­me traju), da bi pred kraj nastupa predstavili drugi novitet "Kinezi u Japan", očigledno budući hit. Publika je sve vreme pevala, a zadatak je maksimalno izvršila u dve posled­nje "Doktore pomagaj" i "Cvikam žicu". Koji su to hitevi, bre!!!
SMF su se predstavili po ko zna koji put, kao skoro pa odlično ui­grana i na bini razigrana ekipa, koja zna šta hoće i koja zna da zabavi publiku. A publika je to evidentno videla i poziv na bis uz gromoglasno skandiranje nije izostao, ali suočeni sa festivals­kim pravilima, SMF se na žalost nisu odazvali na poziv. Nema ve­ze, novi album pod radnim naslovom (konačno sam završio diz­ajn omota) "Ma, kome majku?" bi trebalo da se uskoro pojavi(uostalom, ako ste zainteresovani u connections imate link ka sajtu benda pa se informišite).
Onda će (nadam se) uslediti i jača koncertna delatnos'.
Ma SMF, bre!
P.S. posle SMF-a nastupili su Kaoz (Slovenija). Opasni su bili, meni je to malo onako vrlo dobro Kreatorisanje. Jedino što je bilo odvratno je početak izlaska sunca ili ruđenje zore... joj, naočare na nos pa paljba u BGD.
Photo by David Vartabedijan