MARILYN MANSON
B'estival, Romexpo
Bukurešt, 01.07.2007.
Dok smo se udaljavali od bine, posle nastupa Alice Cooper-a, raz­mišljali smo kako se uvući u prve redove na Mansona. Ta misija se pokazala kao nemoguća. Opet, uz malo laktanja, nekako smo došli do neke zlatne sredine, ali opet je to bilo predaleko za bilo kakve ozbiljne fotografije, a za uživanje je bilo sasvim O.K.
Novi Mansonov logotip se crveneo sa zave­se koja je zaklanjala binu.
Pogledom iza nas shvatio sam da je Mans­on okupio oko 12.000 ljudi, jedno četiri više nego Alice.
Ljudi bi ipak morali da shvate, da da nije bilo TATE, SIN nikada ne bi bio to što jeste. Svi koji su došli da gledaju SINa, a nisu gle­dali TATU, treba da idu da traže oprost. More, iseći će vas Alice.
Uz lagani klavirski uvod i u skladu sa zemljom u kojoj se nalazi, normalno nakon pada zavese, Manson je počeo sa dramatičnom "If I Was Your Vampi­re", pevajući u mikrofon, čiji donji deo izgleda kao nož, kojim možete probosti, baš tog Vampira. Za razliku od Alice-ove postavke bine, koja je bila poprilično sve­tla (da bi se sva dešavanja videla), Manson je očigledno na­pravio festivalsku postavku. Prilično prazno i hladno, sa pre­vashodno crvenim i plavim svetlima. Što bi moja setra, foto­graf, rekla, više mraka nego svetla. Ali, takva je atmosfera ko­ju Marilyn Manson pravi, i pravi je sa razlogom.
To je bio sam uvod u kontrolu besa koja je pokrenuta sa "Dissposable Teens".
Na prošloj turneji Tim Skold je svi­rao bas, sada mu je poverena ulo­ga gitariste i on je sasvim korektno ispunjava, i dalje se ponaša isto (vidi report N° 001) i jedini je koji koliko-toliko parira Gazdi na sceni. Rob Holliday je prilično neprimetan na bini, ali zato sasvim sigurno up­otpunjuje atmosferu ljutnje svojim sviranjem basa. Chris Vrenna sa svojim klavijaturama postavljenim na stalak u obliku krsta je bio više nego primetan pri početku pesme sa novog albuma "You And Me And The Devil Makes 3". Pomenuta, pesma je mnogo ubedljivija uživo, nego na albumu (za koji ću kako vre­me odmiče ipak promeniti mišljenje).
Prva prava raspomamljenost, osim u trenutcima, kada je Ma­nson gužvao svoje cohones i spuštao pantalone, je usledila u "Irresponsible Hate Anthem", u toku koje je Marilyn tražio podršku u vidu pokazivanja srednjeg prsta. Pa, da.
Crni sako i cilindar iste boje, ukrasili su Mansona u toku pe­sme "Mobscene" (prateći vokali išli sa matrice). Opasna je to pesma, i sasvim pogodna za pevačevo valjanje po bini. Valj­da od toga ne može da se odvikne, ali dobro, to njemu i nači­nu na koji on peva, a peva odlično, i pristaje.
Opet lagani uvod u eksplozivnu "Sweet Dreams", gde sam opet doživeo prosvetljenje. Na bini se pojavio Gospodin u cr­noj košulji i farmerkama, poznat i kao pisac knjige za golfere, a najviše znan kao Alice Cooper. Kakva je to bila verzija, gde je pred kraj 1,90 visoki Manson, grlio 1,70m "visokog" Cooper-a do iznemoglosti. Ah, Cooper nije pogrešio, a i nije pevao Mansonovu pesmu, dok je SIN pevao TATINU. Mislite o tome!
Svejedno, po meni to je bio vrhunac koncerta.
Onda je usledio neumitni pad sa dve sporije pesme, od kojih je bolje prošla druga, ta­kođe nova "Red Carpet Grave". Nekako mi se u tim trenucima činilo da je bend (?), odnosno Manson izgubio viziju dinamike koncerta.
Bilo je tu i dugačkih pauza. Vađenje je krenulo sa briljantnom "Rock Is Dead". E, to je upravo taj gruv koji je u prethodnih desetak minuta fa­lio. Gruvanje se nastavilo uz novi hit singl "Heart Shapped Glasses". Očigledno prilično neumor­na rotacija ovog spota/singla je doprinela da pesma bude odlično prihvaćena. Dok je pesma bila svirana sa video bimova su išli detalji koji su korišćeni za spot, što je Manson iskoristio da siđe ispred bine i da se pozdravi sa fanovima.
Posle dizanja atmosfere, opet je usledila pauza. Nešto evidentno nije štimalo. Masa je urlala i bend je krenuo u poslednju pesmu "Dope Show", koju je na binskom video bimu, pra­tila slika pilula, tableta na kojima piše "eat me" i slova koja čine reč drugs. Ginger Fish je baš tu pesmu iskoristio da pokaže kako ume da pravi odličan "shuffle" na bubnje­vima. Uopšte, uvežbani su do bola, ali činilo mi se da im nije nešto do koncerta.
Pedesetak minuta svirke je isuviše malo.
Dozivanje na bis je ipak urodilo plodom. Marilyn Manson i nje­gova frik-kohorta su se vratili na binu i odsvirali prilično nadr­kanu verziju pesme "The Beautiful People" i opet otišli sa bi­ne, praćeni milionima konfeta koje su leteli sa bine.
Ništa odjava, ništa emocije... jednostavno kraj.
SINe, isuviše malo, ne vremenski nego emotivno, pa zar nisi pre sat vremena video kako TATA to radi. Neki put očekivanja mogu da budu i prevelika, međutim ipak nisam razočaran, možda neko i jeste... u tom slučaju mu mogu reči da ide na koncert Marilyn Mansona, a ne na festivalsku svirku.
Na koncertu se dobija baš sve, na festivalima su uglavnom i, podvlačim, uglavnom tezge, a ova je bila sasvim solidna.
Zbog dva ISTORIJSKA detalja sam presrećan što sam bio na B'estivalu. Ovakve i slične stvari vas ispune sasvim prirodnom srećom, a to je vrlo retka pojava u današnje vreme ili ja možda imam neki pomeren način razmišljanja... ma...
Photo by David Vartabedijan & Radu (one oštre)