ATOMIC SUNSET
Living Room SKC
Beograd, 27.06.2007.
Eto, došao je bio i taj dan. Ja sam nešto bio sk­eptičan po pitanju posete, jer bre, leto je, odvra­tno je toplo, pampersi su svirali prethodnog da­na i slično, a Living Room je zatvoren prostor... i tako to. Međutim, publika ume da iznenadi kada treba. U Living Room-u se okupilo preko 200 lju­di koji su došli da osete vibracije nečega što je Đorđe Stijepović (kontrabasista, pevač i spiritus benda) krstio (pu, pu), kao Nu Hot Rodded Ro­ckabilly zvuk.
Pola sata posle zakazanog termina i nakon do­bre muzike koju sam ja puštao, te najave Vlade Pejaka uz Link Wray-ovu "Rumble", Atomic Sun­set se popeše na "binu".


Otvorili su koncert sa "Behind The 8-Ball Man", najavivši oči­gledno ukrštanje sa punkom i prilično "metalizirano" gitarisa­nje, iako je osnova bila klasični rockabilly. Ipak ovo je 21. vek i stvari mora da idu dalje.
Atomic Sunset su to više nego očeušno shvatili i sa tim sme­rom su krenuli dalje u pohod. Prvi predah, ako se to tako mo­že nazvati je usledio u surferko-Dick Daleovskoj "Proud Ha­wk". Odličan instrumental i odlična pesma za dodatno razmr­davanje. U Living Room-u, nije bilo nikoga ko nije pomerao kukove. Evidentni budući hit "Hot Rod Cat" je doživeo čak i pri­pevavanje. Bez ikakvog pardona Sunseti su uleteli u odličnu obradu The Clash standar­da "Train In Vain". Tu već niko nije bio ravnodušan i stvari su se prilično zakuvale (što i nije čudno s obzirom na temperaturu i manjak čistog zraka u LR).
Zaista je zadivljujuće kako bend koji je vežbao tek nekoliko da­na (Alek iz Eyesburn im se skoro pridružio na mestu bubnjara, te je brzo postao Atomic Alek), može kvalitetno i sigurno da zvu­či. Očigledno je važno imati viziju, a oni to sasvim sigurno pose­duju. Možda neko ko je hteo da sluša klasični rockabilly, ne deli moje mišljenje, ali to je već njegov problem.
U svim pesmama Stijepović je, pa, briljirao na kontrabasu, jes­te da na pevanju još mora da proradi, da bi dobio snagu u gla­su, ali s instrumentalne strane bend fantastično zvuči.
A da je za celokupni zvuk neophodno imati dobrog gitaristu, koji poseduje najbolju gitaru (Gretsch), samo je potvrdio Dražen Šk­arić, koji je bez ikakvog problema, izvodio sve moguće tradici­onalne gitar-egzibicije. Praznog hoda nije bilo, čak ni kada su svirali prilično psihode­ličnu verziju pesme "Shakin' All Over". Svirka je privedena kraju sa pesmom na koju Atomic Sunset ozbiljno računaju, a to je "Hot Rods & Pin Ups", koja u koncertnoj verziji sa tutnjavom Atomic Aleka i razuzdanom energijom, zvuči kao ljuti heavy metal. Roge gore! Ipak, poslednja pesma je bila, obrada Johnny Cash-ove "Ring Of Fire"'. Ludilo.
Posle odlične svirke, bis je neizostavno morao da dođe. "Cali­fornia Sun" je bila prva, (a ja baš obožavam Ramones verziju iste, te sam pravio neumitno poređenje), i bila je dobra.
Za definitivni kraj, uz penjanje po razglasu Dražena i Đorđa (bubnjar to ipak ne može da radi, u stvari možda i može ali mora da se zove Tommy Lee) i čuveno podno-leđno sviranje Atomic Sunset su svoj prvi beogradski nastup u novoj postavi završili sa "Rock That Galaxy".
Više nego dobra svirka, više nego dobrog i za ovdašnje uslo­ve neobičnog benda. Uskoro se očekuje izlazak debi albuma za Automatic Records, kao i za jednu trvtku iz Engleske. Ako vam se sleddeći put ukaže prilika da ih gledatae i slušate (to obavezno), dođite na koncert: energije i odlične svirke ima. Uostalom, nije Lemmy lud, zna on koga da odabere za svoj bend. Bila bi to dobra turneja Head Cat i Atomic Sunset.
He, he "Good Rockin' Tonight". Keep ON!
Photo by Anamarija Vartabedijan