HARMFUL
DNK-SKC
Beograd, 17.06.2007.
Dan nakon prepunjenog koncerta sastava Kreator, sasvim dr­uga slika u DNK-u, SKC-a. Jedno četrdesetak ljudi je došlo da vidi novu epizodu iz života nekadšnjeg FNM basiste Bill Goul­da, koji se bendu Harmful priključio na snimanju poslednjeg, ovogodišnjeg albuma "7".
I slobodno mogu da napišem, nimalo nije pogrešio, u šta sam se već uverio na tonskoj probi, u toku koje su se malo i zajebavali svirajući "Seek & Destroy" od znate već koga. Tonac Saša (inače bubnjar slovenačkih Elvis Jackson) je odlično obavio svoj zadatak i uz upo­znavanje sa pevačem Harmfula (inače Jermeninom) Arenom, sedeli smo i ćaskali, če­kajući kraj utakmice već plasiranih Orlića i kasnije se ispostavilo plasiranih Engleza. Ljudski je bilo nadati se da će se broj publkike popeti za možda još preko nekoliko.
Ispostavilo se kao i obično da je nada ipak bila uzaludna.
Uprkos osetnoj promaji u DNK-u, Harmful su bez ikakvog par­dona otpočeli svoj koncert. Au, kako je to nabrijan bend. Tač­no se vidi koji bend ide na turneje a koji ne. Harmful idu na tu­rneje i nemaju problem sa tonovima. Svaki ton, iako veći deo koncerta deluje kao extended verzija njihovih pesama, je na svom mestu. Zvučno, Harmful su na nekoj granici između pa, povremeno grungea, noisea, nu-metala i ko zna čega još, ali sa melodijama koje su kompaktne kao stena. A sve se još le­po i kotrlja.
Veći deo koncerta je bila promocija ponetog albuma "7", a po­sebno su dobro zvučale pesme "Old Mistakes", "Another Life", "Elaine" i "Hide". Dok je Aren očigledno preživljavao na bini svoje stihove, dotle je Bill "mastio" svojom gitarom iz pozadine, a u nekim momentima ni pevač mu nije ostao du­žan. U toku tih njihovih međuigri, pravo je zadovoljstvo bilo slušati Grka Chrisa na basu, kako parira odličnom bubnjaru Heimann-u. Aren je čak pokušavao i da progovori srpski sa rečenicom "Slomila si mi srca" (posle mu je objašnjeno da čovek ipak poseduje sa­mo jedan taj organ) i već ustaljenim "Kako ste" i "Dobro veče". Krajne simpatično, a taj njegov trud je naišao na veliko odobravanje svih nas preko nekoliko u publici.
Nakon svake odsvirane pesme, jačina apla­uza je daleko prevazilazila broj posetilaca. U takvoj atmosferi nije bilo teško dozvati ih na bis, pogotovo kada se videlo da i njima prija svirka.
Druga pesma koju su odsvirali na bisu je bio instrumentat koji je zvučao kao mašina za mlevenje mesa ili huk nadolazečeg voza. Svejedno, ta pesma je bila interaktivna, dok je ostatak benda tutnjao Aren je svoju gitaru ponudio ljudima iz publike. Troje (muško-žensko-muško), su se okušali u izvlačenju različitih tonova na gitari (dok je Aren vrteo wah-wah i druge pedale) koji su samo dop­rineli opštem kontrolisanom haosu.
I to je bio trenutak kada su svi prišli do bine i posle posled­njeg odsviranog i mikrofonijskog tona, čestitali bendu na odličnoj svirci. Zaista je divno kada vas neki bend nenada­no iznenadi, a zaista je odvratno kada shvatite da ljude boli k...c ili p...a, za ono što se dešava u njihovom dvorištu.
Apatija i nemanje želje za proširenjem bilo kakvih vidika je uslov za neznanje, a neznanje vodi u propas'. Ovde očigled­no treba da prođu eoni, da bi ljudi shvatili da se scena pravi upravo na ovakvim malim koncertima... do tada....
Uostalom, mojoj kompaniji i meni je bilo super, a tek posle koncerta je krenulo...
Photo by Anamarija Vartabedijan