PSYCHO SONIC BORIS, HOSENFEFER, SUS
Akademija
Beograd, 07.06.2007.
Ah, koncert u Rupi, opet. Uvek se iznerviram kada odem dole. Na sreću moju, a na žalost bendova, ovoga puta nije bilo puno ljudi (njih 70-ak), te se moglo disati. Dok sam silazio, Psycho Sonic Boris je završavao "Psycho". Jbm..li, to je pesma za kraj koncerta, a ne za početak. Žao mi je i dalje što sam to propustio da čujem uživo, na albumu sa­vršeno zvuči. Psycho Sonic Borisa inače prate Hosenfefer, kojima očigledno double-bill za jedno veče ne predstavlja nikakav problem. Garažni zvuk, baziran prevashodno na Sonics-ima, je praštao isuviše jako, sve u nekim škrbavim "visokim" (ili ja već postajem stariji omladinac) iz onih skrnavih zvučnika u rupi. A, to je bila jedina mana. "Jezabel", je bila druga pesma po redu. Opasno. Do kraja polusatnog nastupa odsviran je ceo rep­ertoar sa albuma, a za kraj je ostavljena, hm, pa slobodno mogu napisati himna "The Witch", u kojoj se Boris malo izgubio i time možda, ako treba da budem sitničar pokva­rio izuzetno dobar utisak. Generalno gledano to i nije baš toliko bitno, niti sumnjam da je to ikome iole smetalo, ali da ne bude da pišem samo hvalospeve.
A onda. Ljudi, da li je to moguče? Brzometna izmena pevača i Hosenfefer opletoše svoj ultrabrzi garažni set. Za one koji ih nisu čuli to zvuči kao "brrrrrmmmmm" ili se može porediti sa MC5 na spidu (me mislim na drozi, nego na brzini). Mislio sam da ništa više od domaćih bendova ne može da me iznenadi, kada eto, gle mirakla, oba benda iz Ko­sovske Mitrovice, rokaju za medalju. I to zlatnu. Pošto im je ovo bio prvi nastup u BG-u, svi odreda u publici su bez ikakvog ustručavanja obesili vilice od iznenađenja. Ako bend treba da izazove neku reakciju, to je upravo ta. Sa zvučnim, odlično kontrolisanim napa­dom Hosenfefer su svoj eksplozivni set završili uz društvo Psycho-Sonic Borisa sa ne­verovatnom verzijom pesme "Sonic Reducer" od Dead Boysa, benda tragično preminu­log Steve Batorsa (za neupućene).
Redukovanja nikakvog nije bilo, ovo je bilo pošteno do kr(j)aja.
Pauza do SUS-a, je bila impresivno kratka. To me je lično zbunilo, jer znam koliko treba domačim bendovima da se promene na bini. Ovoga puta gnjavljenje nije postojalo. Ovaj trio iz Beograda, je opleo takođe garažni zvuk, ali sa pesmama na srpskom jeziku (što im se može isplatiti u budućnosti, budu li izdržali sve što nemirne r'n'r vode dono­se). Ah, da bubnjar peva i udara sve u šesnaes'. Basistica, deluje prilično nadrkano, a njeno krhko telo, odlično podnosi težinu instrumenta, koji ona bez milosti i griže savesti udara. Odavno ne vidoh takvu pojavu na ovim prostorima (Dragana iz C. Worms-a, je ipak odavno na sceni). U jednom momentu SUS, odsviraše i Social Distortionovu "Mo­mmy's Little Monster". Beše mi vrlo drago zbog toga. Dobar bend i fino prangijanje.
Šteta što je ovom koncertu prisustvovalo malo ljudi. Ajmo se malo organizirat i promovi­sat ovu scenu, jer jeb'ga ovo je rock'n'roll u svom izvornom obliku, a ne one njanjave bu­dalaštine što neki pokušavaju da podvedu pod novu srpsku scenu. Thubms UP, za po­menutu trojku bendova, i ako već ne znate šta ćete sa parama, a želite kvalitetan zvuk, odmah do neke prodavnice CD-ova i pronađite izdanja etikete "Basement Blues", vaše uši će biti obradovane.