BLACKFIRE
Living Room SKC
Beograd, 01.06.2007.
Pripadnici Navaho plemena, trio koji čine dva brata Clayson (bu­bnjevi), Klee (vokal, gitara) i sestra im (od skoro ponosna maj­ka) graciozna Jeneda (bas), u okviru svoje nove velike i dugotra­jne evropske turneje, opet su se obreli u Beogradu.
Prethodni koncert je bio pravo otkrovenje, a ovaj je samo trebao da potvrdi njihovu snagu.
Na žalost, zbog kriminalne reklame, prostor Living Room-a u SKC-u, je bio popunjen sa svega šezdesetak posetilaca, od kojih je makar polovina bila i na njihovom prethodnom koncertu.
Ovoga puta ples sa obručima na početku je izostao, ali smo zato dobili "pojenje" uz udaranje u tradicionalni (valjda) dob­oš, što je u startu izazvalo pozitivnu rekaciju. Bend je zauzeo svoju poziciju, a Klee je sasvim spontano i iskreno pozvao pu­bliku da se približi, igra i da uživa u punokrvnom indijanskom punk-rocku.
Punk-rock, kao način ličnog iskazivanja ne pruža preterano mesta za improvizaciju i manipulaciju, ali zato snaga samih izvođača govori o tome da li bend vredi ili ne. Blackfire, nesumnjivo poseduju, što unu­trašnju, što sviračku snagu. A kada se tome doda da su skoro svi posetioci bili naklo­njeni pravim starosedeocima Amerike, nego metiljavom John Wayneu (američki Bata Životinja), rezultat je više nego očigledan.
Dok je baraž punk-rock rifova, ispunjavao prostor Klee je svo­jim pogledima u toku pevanja stihova, jasno stavljao do znanja da on sve ispevano zaista misli, da jednostavno poza ne po­stoji, a to je i ono najvažnije. Blackfire uspevaju da daju sebe i da možda kroz antiglobalističke stavove (za onoga ko to shvata na pravi način) iskažu svoju borbu (što opet mi vrlo lako može­mo da shvatimo) protiv kao prvo hipokrizije, a potom i raznih sr­anja koja nam ugrožavaju planetu po kojom hodamo. Na mo­mente Blackfire idu i ka nekom RATM zvuku (što opet po idej­nom stavu ima smisla), ali uz kompozicije kao što su "One Na­tion Under", "No Control" (fenomenalna) i "Is This Justice", ne daju vremena da se predahne, a takođe izvuku i sasvim zaslu­žen aplauz, koji isto kao i oni nikako nije isfoliran. Prosto je fenomenalno videti bend ko­ji toliko daje sebe i koji ne ume da se štedi, već jednostavno isijava kroz svoju muziku.
Ovaj izuzetno energetski nastup meni vrlo dragih ljudi je trajao sve ukupno oko 90 minuta, što je bilo i više nego dovoljno da se shvati sva snaga koja leži u Blackfireu i muzici "sa tri akor­da", obogađenom sa "starosedelačkim" pratećim vokalima.
P.S. Jedino mi je žao što oni ne piju, nisam mogao pošteno da se izdravim sa njima... ali neka svi znamo da je alkohol iz­vor svih zala.
I najsimpatičnije je to što je gro posetilaca, bar kako sam za­pazio krajičkom oka mi, već u toku druge pesme otišlo da ku­pi njihov novi dupli CD "Silence Is Weapon", sumnjam da su se pokajali... do sledećeg viđenja Y'a ateh.
Photo by Anamarija Vartabedijan