ATHEIST RAP
Living Room SKC
Beograd, 22.05.2007.
Slavljenički koncert Atheist Rap-a. Posle osamnaest godina (i br­ojkama 18), napornog (neplaćenog dovoljno) rada veseli Novosa­đani dočekaše svoje bendovsko punoletsvo.
To su obilato iskoristili, te su u jednom separeu, stukli iha-ha ne­kog pravog alkoholnog pića.
Ja sam odbio isto, jer svi znamo da je alkohol najveći čovekov ne­prijatelj, što opet nema nikakve veze sa pivom.

A atmosfera u Living Room-u je polako dostiza­la tačku klučanja, znojenja i miomirisa koji dola­ze putem sličnih isparenja, što 250 posetilaca (bez klime) može da stvori.
Oko 23h, slavljenici su se popeli na ono malo nadignuće, što se u pomenutom prostoru zove bina.
Dr. Pop je kao dobar rođendanski domaćin, pri­kazao ljudima papir sa spiskom od 52 pesme koje bend zna da svira, te je zamolio posetioce (već prilično razularene), da odaberu redosled pesama. Taj pokušaj je bio prilično "mission impossible", tako da je bend (kao i obično savršeno uvežban), krenuo sa koncertom nekim svojim redom(?).
U jednom trenutku Radule, je ipak primetio da je to "koncert na rakiji", te da neke greške treba da budu oproštene.
Za Raduleta je bio odsviran "Stomak Eliminator", a i sama tem­peratura u klubu, kao u nekoj lepoj sauni je mogla da doprine­se početku skidanja volumena koji isti poseduje. Donešena je i rođendanska torta, na kojoj je pogrešno bilo ispisano Athaist Rap, ali tu slovnu grešku brzo ukloni Dr. Pop (nije delio tortu ni­kome), jednim brzim i pohotnim lizom. Torta je bila uklonjena sa bine, šta je kasnije bilo sa njom može samo da se nagađa.
Ne znam, dugo nisam sedeo u fotelji i gledao top-shop, možda je sada cena stomak eliminatora sasvim dostupna "širokim" masama.
A široke mase su se prosto utrkivale u pevanju i pokušajima oduzimanja mikrofona pomenutom čoveku koji ipak nije Pop (po vokaciji, a ni Iggy, jer ovaj potonji nema stomak, bar u "Obelix" volumenu).
Rođendanci su uspeli da odsviraju skoro dva i po sata (što se uklopilo i u moj rođendanski termin) svojih nezna­nih i znanih hitova, koje je glupo nabra­jati po treći put u ovoj rubrici.
Ono što je bitno je to da bend može bez ikakvog problema da svira toliko dugo i da to nikome ne bude dosadno, a malo je takvih kojima to uspeva... ili ja jedno­stavno volim njihov muzički rad.
Ma, živeli mi sto godina!
Photo by Anamarija Vartabedijan