KUD IDIJOTI
SKC
Beograd, 23.02.2007.
Iako je prošlo svega pet i nešto meseci od poslednjeg nastupa (prestupa?) Kud Idijota u BG-u, ispostavilo se da su prijatelji iz Istre, uvek rado viđeni gosti.
Iskreno, ne bi ni valjalo da je drugačije. Ovo je pravo stanje stvari i ono je rezul­tiralo punim SKC-om. Tako i treba.
Dosta nam je ovdašnjih dnevnih idiota, dajte nam Kud Idijote i muziku za raz­menu emocija, igranje, skakanje i združeno pevanje.
Tačno u 22h (šef Sale (dittatore), striktno vodi računa da sve bude po PS-u), Kud Idijoti uz lagani jazz uvod izađoše na bi­nu (ovoga puta dekorisanu platnom sa zvezdama, tiha istar­ska noć, šta li?) SKC-a. Radost i sveopšte veselje nastupiše trenutačno. Da se ne lažemo, mrzelo me je da pamtim redo­sled pesama i da ga ukucavam u mobitel, jednostavno sam se prepustio najboljem i najemotivnijem punokrvnom punk rock zvuku sa istarskim šmekom, koji je najbolje došao do izražaja u jednoj od mojih omiljenih pesama, a to je "Blago". Prosto je neverovatna, ta količina ljubavi koju ovdašnja publika oseća ka "sta­rim pizdama". Ta ljubav, tako prelazi u uzajamno poštovanje i želju da svima makar i za tih sat i po, dva, bude lepo.
A to se najviše vidi po tome, što bi Tusta sve zajedno sa majicom na kojoj piše Pula Crew (ima i neki sitan txt iznad, ni­sam ga zagledao) mogao da preda mik­rofonom publici, koja evidentno zna sve tekstove napamet i zdušno ih peva.
Što se mene tiče, stiglo me je na "To ni­je mjesto za nas". Između baraža hitova i još jednog "naježivanja" u a capella ver­ziji "Zbogom Marija", šef Sale je izveo i jedan polu-striptiz. Nikada do tada nis­am video da neko nosi toliku količinu od­eće na stejdžu. Ubuduće ću ga zvati "višeslojni Sale". Elem, pridika da na prošlom ko­ncertu nije bilo, onih "partizanskih" je očigledno usvojena, a i ovaj koncert je ionako bio rekapitulacija njihove 25-ogodišnje karijere. Tako je odsvirana i "Bandierra Rosa", u to­ku koje im se priključio i Pera Janjatović, sa svojim prigušenim vokalom. Zvučno Kud idijoti su mašina, Saletov Gibon u sklopu sa Vox-om, ima fenomelan zvuk, a ritam sek­cija tutnji silovito i pravi odličnu podlogu za čoveka sa jednom od najčudnijih farbi glasa za koju ja znam.
Razdragani Tusta (ponosni vlasnik svog portreta) je neko­liko puta uletao, gde vokalu baš mesto i nije, ali to nikako nije moglo da pokvari odličan utisak koji su Kud Idijoti os­tavili te večeri.
Na bisu i to prvom, eto da napišem i to, odsvirane su "Uni­ted", "Za tebe" (da li treba napisati kakva je tu bila reakcija publike?) i "Nema više snifera". Gladnoj dobre muzike, pu­blici ni to nije bilo dosta, tako da su članovi kulturno-umet­ničkog-društva Idijoti iz Pule, morali (ma hteli su oni to, to su ipak stare p...), da se vrate na još jedan klicanjem iza­zvan bis. "Minijatura" i "Bella Ciao" (pre koje je "višeslojni" učio publiku da peva melodiju iste) su završile koncert.

Šta da kažem, fali mi Istra, predivni grad na brdu znan kao Motovun, a i onaj na steni, znan kao Pazin.
Na svu sreću dašak svega toga i jačina Ve­log Jožeta se oseća kroz Kud Idijote.
Posle koncerta, nastavila se zabava u Living Room-u SKC-a, gde smo svi skupa shvatili da imamo zajedničku ljubav prema Anti No­where League. Ah, godine su prošle pune muka, što smo stariji sve smo...
Photo by Anamarija Vartabedijan