RAIN DOGS • Tom Waits Tribute
Akademija 28
Beograd, 30.12.2006.
Svašta se dešava u Beogradu. Kada čovek (ili ljudsko biće) pomisli da nema ništa od koncerata i klupskih svirki, uvek se dogodi nešto da mišljenje makoliko tvrdokorno mo­ra da se promeni.
Te subote, nekoliko sati pred novogodišnju nedelju u prostoru za koji nisam čuo da ima imakav živi program, (koliko-toliko povezan sa R'n'R-om), krenuo sam na insistiranje mog prijatelja, doskorašnjeg Avganistanskog mirotvorca i humaniste (da ne kažem hu­manitarca), Goluba (ex-Goblini).
Eto, dođe čovek u Beograd na dva dana i izbunari svirku.
Sam prostor je jedan poveći kafe (valjda predvorje u bioskopsku salu), poprilično ure­đen u "bi bili fensi-ali nemamo sredstva-a ovako smo tu negde-ali nikako za rockere" st­ilu. Bina, standardno na takvim mestima ne postoji, ali za nju može da posluži najuzdi­gnutiji deo (ne ono što ste pomislili), prostora. Ponuda piva je bila sasvim solidno, ali pošto se Golub i ja nismo videli circca (jeste cirkalo se) tri godine, udarismo junački na tečni hleb. Bend, Rain Dogs se dosta dugo spremao za svoj prvi set, a odmah po po­četku istog, shvatih da nije u pitanju klasična klinačka "tribute to..." zajenbancija, nego ekipa vrlo dobrih muzičara, kojima je Tom Waitsov rad, sasvim prirastao srcu, a i grlu (mislim na pevača). Potonji, može bez ikakvog problema da u bilo kom baru u Americi, zarađuje za život, govoreći Waits-ove pesme, pod uslovom da u tom baru u džuboksu postoji makar jedna njegova pesma ili Iggy-eva, a možda ih je Džarmuš obojicu zaje­bao. Da ne dužim previše. Rain Dogs su odlični, možda su u ovom prostoru bili pregla­sni, ali trebalo je nadjačati prednovogodišnji žamor. Preporučujem ih za slušanje, za gledanje ne znam (veći deo benda je bio zaklonjen povećom NG jelkom).
Tom Waits bi ih takođe, makar i trezan pozdravio.
P.S. Fotografija sa ovog događaja nema, zbog toga što me je mrzelo da ga vadim (foto­aparat, bre) na javnom mestu (za koje i dalje smatram da nije nikako za svirke).