KATATONIA
Mali klub SKC-a
Beograd, 17.12.2006.
O Katatonii, stvarno ništa nisam znao, čuo neke pesme nekada davno ali...
Čak me je i mrzelo da idem na konce­rt, znajući koji se ljudi lože na taj bend. Mislio dam da je opet u pitanju neki od onih smor-metal bendova, što vole da atmosferišu i isviravaju više nego što treba.
Na svu sreću, Katatonia, nije ništa od toga svega nabrojanog. Kao predgrupa su nas­tupili domaći Follower (gle čuda, ime kao jedna od pesama Katatonie).
Stigao sam tek na kraj njihovog nastupa. Onda su us­ledili neki Italijani, koje Katatonia vuče za sobom na ovoj turneji. JoooJ (sa velikim J na kraju). Ime im nis­am zapamtio, ali sam zapamtio kako izgledaju, daću sve od sebe da ih više nikada ne vidim, a još manje čujem. To je bio neki miš-maš želje da se bude nešto između Placeba sa njanjavim brit-pop pevanjem i sa povremenim dždženjem na gitarama, a uz sve to pevač je nosio džemper iz koga je virila jedna poveća kragna, od bele mu košulje. Jedva sam dočekao kada su rekli da sviraju "last song". Ta je bila na italijanskom.
Nakon ne baš kratke pauze i provere razglasa, na onoj odvratnoj bini u malom klubu SKC-a, pojaviše se ljudi iz Katatonie. Oko 350 posetilaca ih je zais­ta burno pozdravilo, što verujem da ovi Švedžani nisu očeki­vali. A i ja nisam očekivao da oni ovako dobro sviraju. Poučen iskustvom od pre nekoliko nedelja sa Umri/Zato, bio sam sk­eptičan, međutim u Katatonii, sve funkcioniše besprekorno.
Gitarski par u sastavu Anders Nystrom i Fredrik Norrman, zaista vrlo dobro upot­punjavaju tzv. depresivnu rock-gothic sli­ku koju bend hoće da promoviše. Uz sve to ritam sekcija u sastavu Mattias Norr­man (bas, taj liči na Gudjonsena iz Barcelone, te mu je sve opro­šteno) i Daniel Liljekvist (bubanj), zaista tuče koliko treba. Jedini po meni problem tog benda je što je sve vrlo predvidljivo. Uvek ide rifovski uvod, pa onda malo razlaganja dok su strofe pa dizanje u refrenu, pa ope razlaganje dok Jonas peva i tako u krug. Tekstove ne znam, ali publika koja očigledno prati bend je bila više nego od­uševljena koncertom (ako se tako može nazvati nastup na toj od­vratnoj bini sa tri-spot svetlla). Jedino što moje skromno znanje o tom bendu dopušta bilo je da sam prepoznao "Ghost Of The Sun", pesmu koja je inače najčešće puštana na gothic večerima i koja uživo zvuči još bolje.
Bilo kako bilo, ljudima je bilo očigledno fenomenalno, a i sam bend koji je izašao na podugačak bis je bio očigledno više nego impresioniran publikom, te su se zahvaljivali više puta, aposle su otišli na after-party u Living Room u SKC-u.
Na kraju, nisam se pokajao što sam došao da vidim bend, jer je u pitanju zaista kvalite­tna tzv. "dark-rock" svirka, koja ima i snagu i poentu, za razliku od nekih "komercijalnijih" bendova tog usmerenja.
Photo by Anamarija Vartabedijan