EXODUS, BIOMECHANICAL
SKC
Beograd, 29.11.2006.
Od svih značajnih thrash metal bendo­va iz osamdesetih, do ovog dana, jedi­no Exodus nisam gledao uživo.
Ovog 29. novembra, na značajan datum naše nam nekadašnje istorije, i to sam ispunio.
Prava proslava pomenutog datuma.

Exodus su u Beograd došli u okviru promotivne tur­neje, novog, koliko čujem odličnog albuma "Shovel Headed Kill Machine", sa kompletno novom posta­vom. Jedini originalni član je gitarista Gary Holt, koji je po rečima pevača Rob Dukesa, baš na taj dan pre tačno 25 godina (kvoter a!), odsvirao prvu svirku sa Exodus. Dakle i on je imao razlog da proslavlja dan republike!
Kao predgrupa, nastupili su takođe thrash raspolo­ženi Biomechanical.

Prilično tanak bend, ali s obzirom da su konce­rti ovakvog tipa retki, onih 400 prisutnih ljudi ih je podržalo, pogotovo kada su kao poslednju pesmu u setu odsvirali Judas Priest hit "Pain­killer", i to sasvim solidno, ipak jedan je Hal­ford.
Prošlo je oko pola sata i još jedne zvučne pro­vere, do trenutka kada su Exodus izleteli na bi­nu i krenuli da praše "Bounded By Blood". Joj, kakva je to nostallgija bila. Rob Dukes, zaista može da parira Baloffu. Usledio je pravi thrash­kometalni uragan. Zvuk je bio sasvim dobar, s tim što imam utisak da se bend na bini previše odpanjio ali... Gitarski par u sastavu stari vuci Gary Holt i fenomenalni rifadžija Lee Altus (ex-Heathen), su fascinantni.
Rifovi i solaže, koji stvarno podsećaju (a i dan danas zv­uče snažno i tehnički doterano) na vreme, kada su se pr­avile PESME, bilo kog usmerenja. Celokupnu roštiljijadu sa bine bezrezervno je podržavao Paul Bostaph za bub­njevima. Čovek je očigledno u Slayer-u, doživeo svoj vrh­unac, a danas mirne duše i brzih nogu (na dva bas bub­nja) može da odsvira sve što hoće.
U jednom momentu sam shvatio da ne slušam i ne gle­dam ništa na bini osim Bostapha. Jedini član benda koji nije pokazivao previše entuzijazma, bio je basista Jack Gibson.

Uz već dobro raspoloženje, što publike, što benda, i nakon odlične "And Then They We­re Wrong", Rob Dukesu je pošlo za rukom ono što pre devet godina nije uspelo Evanu iz Bohazarda. Uspeo je, doduše tek iz dru­gog pokušaja da natera publiku da napravi "old school circle pit". Bravo, glomazni maj­store. Dok se "pit" vrteo, krenula je i fenome­nalna "Lessons In Violence". Bez ikakvog pardona Exodus su odsvirali svojih sat i pet­naest da bi oficijalni deo završili sa "Piran­ha". Pravi ujed. Na bisu je bila na moje iznenađenje odlična "Strike By The Beast", sa fenomenalnog prvog albuma. Nisu odsvirali "Toxic Waltz". Zašto? Sve u svemu, idealan koncert za dan republike. Posle nastupa, usledio je i after-party u "Living Room SKC", koliko se sećam, a pamćenje me nešto izdaje posle mešanja četiri vrste tečnog 'leba, dobro sam odradio d.j.-ing. A možda i ne, uostalom bole me prepone, Altusu se svidelo.
P.S. jedino mi je krivo, što na koncertu nije bilo više ljudi. Ovo je bio skup "nas matorih metalaca", a šta to du kju..a, slušaju "omladinci" danas? Uvek, treba biti prisutan na časovima ISTORIJE!
Photo by David Vartabedijan