BRYAN ADAMS
Hala sportova
Beograd, 28.11.2006.
Desilo se tačno ono što sam i očekivao, na žalost, ovde u zemlji Srbiji, jedan od največih hitmejkera uopšte, znan širom sveta kao omaleni Kanađanin s imenom Bryan Adams, nema publiku.
Bez obzira na sve milione albuma koje je prodao, bez obzira što je svojim pesmama obeležio dve dekade u popularnoj muzici, u Hali sportova je bilo svega 2.500 ljudi.
Ali, svi su se dobro proveli, to je ono što je bitno.

Desetak minuta posle zakazanog vre­mena za početak koncerta, iz mraka na binu izleteše njih petorica u crno obučenih (crne majice, crne farmer­ke) i krenuše čvrsto i raspoloženo sa prošlogodišnjim singlom "Room Ser­vice". Zvuk je bio fantastičan, a "Gret­schevi" su prštali, posle jedne meni nepoznate, koncert je dobio nostalgi­čnu dimenziju sa "Somebody" i relati­vno aktuelnu sa "18 'Till I Die".
Da, to je upravo ono što krasi gospodina, koji navija za Chelsea (šta ćete, pogreši čo­vek), neverovatna energija i predansot svirci. Adams, je svo vreme bio nasmejan i svo­jim specifičnim glasom je odlično vladao nad publikom, koja ga je bezrezervno pod­ržavala. Zbog toga je napravljen prvi predah sa "night To remember", da bi se atmosfera opet digla sa trilingom "Can't Stop The Things We Started", "Back To You" i za muški deo publike verovatno najčekanijom "Summer Of '69".
Jeste, zajebavao me ortak pre nedelju dana kao: šta ideš na Adamsa da praviš šutku na "Summer Of '69"?. Pa idem, nor­malno. To je onaj pravi mainstream, koji nije ljigav, a ima do­voljno rocka i kvaliteta. Cela hala je pevala.
E, posle toga kada je očigledno shvatio da publika poznaje opus, trebalo ih je naterati i da još glasnije pevaju. Za to su poslužile "Do You really Loved A Woman" i ona iz filma o oda­pinjanju strela i pljačkanju bogatih da bi siromašni bili srećni i debeli "Evrything I Do...". To je ono što me je takođe plašilo, da će Kanađanin, da opali po baladama, bez obzira na sve brže stvari koje ima.
Jedna takva je usledila i to je bila "Cuts Like A Knife".
A onda iznenađenje, petorka je krenula u "When You're Gone", da bi je prekinli, ne bi li Adams iz publike izvukao žensku osobu koja zna tekst te pesme ne bi li je otpevala s njim.
Prvi pokušaj mu je propao, ali devojka je svoje iskoristila, poljubila ga i dobila daire da udara ritam. Drugi pokušaj je uspeo, na binu je izvuče­na kako smo nekoliko trenutaka kasnije saznali šesnaestogodišnja Ana, koje je bila uzbuđena skoro do orgazma, ali je sasvim solidno izvršila svoj zadatak.
Nema šta, matori zna kako da radi posao.
Onda je došlo vreme da ekipa, završi svoj deo posla sa fenomenalnom verzijom "It's Only Love" (a gde je baba Tina?), "Heaven", "The Only Thing That Looks Good On Me Is You", i poslednjom oficijalnom "Run To You".
Tu je već vidno raspoložen zbog odličnog prijema Adams, po­minjao i Beograd i fenomenalnu publiku i "kako su Srbi lu­di" (pa jes' stoički je izdržao sva ta vraćanja na binu) i na kraju je rekao da će se vratiti uskoro.
Ali don't lay devil (ili ne lezi vraže), publika je neumorno trup­kala o pod, dozivala istog i isti se pojavio sam sa akustičnom gitarom (e, toga sam se plašio do j..a). Bis za plakanje prvo jedna pa, "Please Forgive Me", "Straight From The Heart" i na kraju ona musketarska "All For One". Joj, da nije bilo obakvog bisa, ja bih bio prezadovoljan, mada, ovakav bis je cena MTV-izacije i baladerisanja, koje se jedino smatra "podobnim" na tom i sličnim kanalima. Dobro, žene su uživale. Ja sam se lično nadao da će da opizdi i "Kids Wanna Rock", ali nič od toga. Svejedno, bend je bio fenomenalan, BA takođe. Šou u skladu sa svim zakonima i propisima, ali mnogo više od kako su zlonamernici pričali tezge. Tezge su upravo to što ta ekipa svira na svojim koncertima po klubićima širom naše uže domovine. Ovo je bio dobar koncert od skoro puna dva sata. Ura za Bryana i za fenomenalnog bubnjara Mickey Curry-a, koji je u svo­joj karijeri obogatio i zvuk na pločama "Trash" (Alice Cooper), "Sonic Temple" i "Cere­mony" (the Cult), "Fire And Gasoline" (Steve Jones) itd. Tek da se zna kakvu ekipu BA ima. A ima i odličnu publiku. Na žalost u ovoj zemlji normalni mainstream očigledno ni­je mainstream, već su to neki čija je nominalna vrednost oko 30 dindži, bože sačuvaj!
Photo by Anamarija Vartabedijan