TO/DIE/FOR, DAS SCHEIT
Mali klub SKC
Beograd, 26.11.2006.
Kao što sam i napisao u uvodniku na first page, prošle nedelje, biće to bezveze koncert. I bio je. Osim što mali klub Skc-a, ima kriminalnu binu i što je svetlo uvek nadasve odvratno, zvuk je skoro uvek u redu. Međutim da ovo ne bude repriza prošlogo­dišnjeg nastupa ovih bendova, pobrinula se publika koje je bilo duplo manje. Svega stotinak posetilaca.
Izgleda da su Umri/Zato na ovim prostorima izduvali.
Svirala su još dva benda, imena im nisam zapamtio, a po svom starom dobrom običaju zakas­nio sam na početak koncerta. Taman kada sam stigao sreo sam dragu ekipu iz Novog Sada, te je sa njima bilo la­kše podneti nastup grupe das Scheit. Pomenuti bend je inače i prošle godine u istom prostoru nastupao kao pred­grupa za Umri/Zato.
Das Scheit, vizuelno izgledaju kao klonovi najvećeg zabav­ljača sa kraja prošlog milenijuma: gospodina Marilyn Man­sona. Čak se i trude da im muzika ide u tom pravcu, pevač se i batrga na bini i pokretima oponoaša, svog velikog uzo­ra, međutim sve to zvuči prilično impotentno. Nikako se ne vidi i ne čuje ništa originalno, a pogotovo snažno. Das Scheit su lekciju sviranja očeu­šno naučili, ali lekciju pravljenja pesama nisu, te i ne čudi što je najbolji odjek imala obrada "Everything Coming With Roses" od Black-a. Više sreće idući put.
Umri/Zato su dočekani sa ovacijama (svih 70-ak djevojčica), što i nije čudo, jer oni tvrde da svira­ju love/metal. Ma idi, bre! Ta kovanica mi se po­pela na vrh blagog bola iz predela prepona. Uo­pšte, muka mi je od svrstavanja svega u neke kanone. No, sada je to nebitno, Umri/Zato imaju novog plavokosog gitaristu, koji sa onim starim (imao je opasnu Ramones majicu), zaista pred­stavljaju idealan heavymetal gitarski tandem. Gi­tare su dždžale pošteno. Klavijature i ženski pra­teći vokali su išli sa matrice. Ritam sekcija pris­tojna. Samo je Jape (vokal) bio ispod svog pro­seka. To što on ionako peva i nije previše zahtevno, ali čini mi se da je popio previše Hladnog piva, te mu je glas distorzirao više nego što treba.
Koncert je inače tekao isuviše pravolinijski, bez ikakvog uzbuđenja, osim zaista impresivnog ra­da obojice gitarista. Posle jedno sat i deset mi­nuta, Umri/Zato napustiše binu (binu, ha!). Vra­tili su se na ničim izazvan bis na kome su od­svirali još tri pesme. Tu je Jape izvukao video kameru da bi snimio ekstatičnu reakciju svih stotinak prisutnih posetilaca, da se vidi trijumf, nego kako! S obzirom da su karijeru izgradili pre svega na obradama, začudio sam se što nijednu nisu odsvirali. Valjda sada veruju u ja­činu svog autorskog materijala, koji, da se ne lažemo, nije jači od prosečnog proseka.
Bilo kako bilo, da mi nije bilo društva, ovo bi bio jedan od dosadnijih koncerata koji sam gledao u mom dinosauruskom životu. Čak sam i zevao od dosade. Budu li došli i na sledećoj turneji, mirne duše (ako je imam) ću ih zaobići. Umrite zato.
Photo by Anamarija Vartabedijan