EFES BLUES FESTIVAL
SKC
Beograd, 17-18.11.2006.
Efes Blues Festival, po prvi put u zemlji koja se zove Srbija, to je valjda zato što sad preko Weiferta, imamo i Efes, pa eto nam i malo žanrovski različitog bluesa.
Dva dana x 3 ista benda. Valjda da se dobro utvrdi gradivo.
Na samom ulazu u SKC, promoter­ke (ne baš da vas obore s nogu) Ef­esa su delile posetiocima male usne 'rm­onike, s brojem jupica od komada osam (što znači osam tonova), tako da su se svi koji vole da duvaju, oglašavali sporadično, po čitavom prostoru. Kada već toliko vole da duvaju, neka barem nauče.
U publici primetih i Jovana Ilića (koji se ka­snije pridružio Ganreru na bini), makar je on mogao da ih podučva, mislim na duvanje u usnu 'rmoniku. Koliko sam obavešten oba dana je bilo po 500-600 ljudi. To je valjda taj maksimum za blues koncerte koji Be­ograd ima. Drugog dana taj broj je bio sasvim dovoljan za dobro raspoloženje muzičara a i za celokupan štimung.
Prvi je na binu posle uvodnog govora Mr. Bluesa Vlade Pejaka, izašao Michael Po­wers u pratnji "električnog" kontrabasiste. Prilično sporo, onako baš tradicionalno bl­ueserski (ja tu ne pravim nikakve razlike, blues ipak nije moja krigla piva), Michael Powers je bio dobar za uvod u dalja deša­vanja. Ljudi su valjda željni bluesa (a da se ne vrti oko ona naša tradiocionalna če­tiri benda) ipak toplo prihvatili Powersov nastup, posebno pozdravivši njegovu ver­ziju pesme "Voodoo Chile" onog preminu­log gitariste, što neki tvrde da je bio "najveći". Meni je to sve to bilo dosadno, bez obzira na sjajno pevanje Powersa, te sam se lepo i zdušno družio sa gospodinom "Efesom".
Larry Garner i njegov bend su bili sledeći. Totalno drugačija slika od prethodnog izvo­đača. Ovo je onaj crossover sa rhythm & bl­uesom, te malo funky-a. Majstorski. Od do­sade nema ništa, noge cupkaju same (do­duše malo manje stabilne, pivo je to!) Bas­adžija, svira šestožičani bas (možda je u pr­ethodnom životu bio gitarista i to nekog hair-farmer benda), vrlo nadahnuto i praktično drži celu podlogu, te Larry-u ostaje dovoljno prostora za "fingiranje" na gitari.
S obzirom da su oni svi verovatno u svojim crkvama učili kako se publika diže na noge, ta iskustva su vrlo lako preneli i na svoj na­stup. Ljudi jednostavno nisu hteli da ih puste sa bine. Vrlo dobra svirka od preko sat vremena.
Na kraju je nastupio i razlog mog dolaska na manifestaciju. Kada sam pre jedno pet godina prvi put čuo Bo Jocquea i njegove Zydeco Hi-Rollerse, totalno sam odlepio na sam Zydeco stil. Samim tim favorit mi je bio Buckwheat Zydeco. Prva pesma je prošla bez njegovog prisustva na bini. Pravi R&B. Onda je izašao i Buckwheat, odenuo se har­monikom i igranka je počela. Sam Buckwheat izgleda kao neko ko je ukršten između James Brown-a, Šabana Bajramovića (mada mi se čini da nema zlatne zube) i konoba­ra iz sada već nepostoječih Beogradskih kultnih kafana. Toliki kič i šepurenje ipak mo­gu samo da prirede afro-amerikanci. Na svu sreću, ako se to prebegne ostaje muzika koja je briljantna i optimistička (kakav bre blues, dajte ritam, patiću kada ostarim). Sas­vim jednostavno, ko ne igra uz ovu muziku može biti samo gluh ili antitalentovan za za­bavu. Na svu sreću publika je vrlo brzo uhvatila ritam i sat i po je bilo dovoljno da Buck­wheat i savršen sastav pored njega na bini odpraši sve Zydeco linije. Na bisu (valjda je to bio bis) u zydeco verziji su odsvirali još jednu kompoziciju onog preminulog gitariste. Bila je to "Hey Joe" (meni je lično draža verzija Buldožera).
Dakle, da remiziramo, EBF je uspeo. SKC, makar predvo­rje istog sa tradicionalo plavim (blues) efes stolicama i ve­likim LCD ekranima iznad šanka je delovao kulturno i sa­svim prilagođeno pomenutom festivalu, za koji se nadam da će postati tradicionalan, ali kapiram da to sve ima veze sa potrošnjom pomenutog piva u ovoj zemlji. Ipak, jedna stvar mi nije jasna. U Turskoj postoji i crno Efes pivo.
Dokle bre ta diskriminacija, dajte ga i ovamo.
P.S. Oba dana festivala, posle zvaničnog dela, bio je odr­žan i jam-session u novootvorenom klubu SKC-a. Tu su se ukrštali domaći i "Efes"-ovi blues predstavnici. Svi kažu da je bilo veselo i da je tulum trajao do 04h izjutra.
Photo by Anamarija Vartabedijan