DURAN DURAN, LAKI PINGVINI
Hala 1 Beogradskog sajma
Beograd, 17.10.2006.
Dobro da se ne lažemo sastav Duran na kvadrat smat­ram jednim od moja tri omiljena pop benda, makar su to bili zaključno sa njihovim trećim albumom "Seven & The Ragged Tiger". Preostala dva omiljena pop-benda su mi The Beatles i Abba.
Toliko o pop-u, koji nije Iggy.
Hala 1 BG sajma je bila popunjena sa oko 14.000 ljudi od kojih se oko 2.000 prisutnih nalazilo (a i ja među nji­ma) na VIP/Press galeriji. Dakle, više od punog SKC-a, a jedna točilica za pivo radi. Ej, bre jedna i još krate dok sipaju, više pene od piva koja i kad se slegne ne predstavlja neku utehu. But jebga pivo, na bini su bili laki Pingvini. Interesuje me koji je mozak njih smestio tamo. Oni ni u doba svoje najveće popularnosti (jeste nekad su i to imali), dok su koketirali sa ritam mašinom kao nosiocem svog zvuka nisu bili previše aktivan živi bend. Čak i tada su mi bili nešto kao neuspešna šala što muzička, što novoromantičar­ska. Danas, Laki Pingvini? Ništa se nije promenilo, bogu hvala nisu davili, Đorđe (to im je pevač) i dalje nije naučio da peva, zvuk je bio katastrofalan, tako da su na krešendu poslednje numere zvučali kao punk bend. Eto nama i paradoxa. Laki Punk Pingvini. Ma idi... a da bio je i onaj famozni solo na gitari od dva tona...au...
Makar da se neko od organizatora setio da okupi Slomljena stakla ili Divlje Anđele ka­kav bi tek to vremeplov bio...
A ondak, baš kao nekada na hitovi­ma 202, uz neizbežni Džetov seiz­mološki radar koji je beležio ciku i vrisku devojčica koje su sanjale Si­mon Le Bona i drugare, uz baš tak­vu vrisku na binu su izašli članovi benda Duran na kvadrat. Vrlo ele­gantna bina, sa ne preteranim svet­losnim efektima i mnogo ljudi is­pred iste, očigledno su britanskoj retro-ekspediciji u sastavu: Taylori komada dva, Rhodes blajhan kom­ada jedan, Simon ("žena mi je man­ekenka, a ponekad sam i Bond") komada jedan, zamena za najznačajnijeg Taylora (An­dy-a) komada jedan, saksofonista komada jedan i Ženski (predivan čokoloadirani) pra­teći vokal komada jedan (ali kakav), dali preko potrebnu energiju, te su oni opako zasvi­rali. Bez ikakvog elektronskog drndanja Duran na kvadrat su ove 2006. godine, ozbiljan rock bend (sa funky uplivima), željan da pokaže kako osamdesete nisu izumrle i kako su oni do danas naučili da sviraju (dajte nam i Andy-a), a Le Bon i da odlično peva. Mis­lim, štaviše apsolutno sam siguran da ovako nisu zvučali pre četvrt veka. Druga i treća pesma "Hungry Like A Wolf" i fenomenalna "Planet Earth" (što to niko ne obradi), su me vratile u doba bezbrižnog tinejdžerisanja i u doba kada su ljudi pravili muziku koja traje (za razliku od gomile fantoma sa današnje pop-rock-metal-punk-blues scene).
Hitevi sa velikim H su se ređali bez problema. Oni to imaju i to u količi­nama, koje neki bendovi ni za vjek i vjekov ne mogu da dostignu. Vrhu­nac koncerta, posle malo davljenja sa "Ordinary World" i pada u dina­mici je bila "Save A Prayer", koju je cela hala beogradskog sajma zdu­šno otpevala. Odsvirali su i "Ref­lex", "A Wiew To Kill", čak i "Some Like It Hot" koju su nekada taylori komada dva (onaj što fali i John) svirali u The Power Station sa pokojnim Robert Palmerom. E, to je bilo dobro, ali pola ove publike nije čulo za taj projekat. šta bi tek bilo da je jedan od ova dva komada Tay­lora rešio da svira nešto od Neurotic Outsiders?
Koncert je zvanično završen sa kompozicijom "Wild Boys". Ura!!! Nije im dugo trebalo da se vrate na bis, na kome su odsvirali fenomenalne pesme iz pop abecede "Girls On Fi­lm" i "Rio". Bilo je tu i predstavljanje benda, na kome je čini mi se kao ispisniku nekada­šnjih hitova 202 iz onog vremena, da je vrisak kod John Taylora bio jači nego kod Sim­on-a. Mi muški smo normalno zdušno pozdravili onu maloprepomenutu prateću pevači­cu (kakve obline ima žena, devojka?) Ura!!! Ukratko, vrlo dobra predstava sa doduše ad­renalinskim padovima, ali dva sata kvalitetnog programa su ipak bila odsvirana! Duran na kvadrat. Rocks!
P.S. Sledeći put dovedite Andy-a!!!
Photo by Anamarija Vartabedijan