SIMPLY RED
Hala Pionir
Beograd, 31.08.2006.
Da ja odmah razjasnim ovu dilemu, Simply Red je po meni jedan od retko dosadnih, ljigavih, sterilnih i preproducirano-ispoliran­ih bendova.
Isto tako oni nemaju nikakve veze sa ikak­vim rock'n'rollom, više pripadaju onoj naj­goroj sorti mainstream bendova, ali pose­duju mnoštvo hitova i došli su u Beograd.
A i sestra me je maltretirala da je vodim na koncert. Kratko i jasno morao sam da bud­em na tom "događaju".
Za početak je bio izabran Aleksandar Sa­ša Lokner, koji je predstavio svoj novi ins­trumentalni rad, ali mislim da je malo ko­ga u hali to uopšte zanimalo. U toku nje­govog nastupa posetio sam šank i jbimj­mtr, pola litre piva je 150 dinara. Alo!
Isto to pivo košta 38 dinara u prodavnici, znači da je na veliko oko 22, pa + PDV, to mu dođe oko 26 dinara, sve u svemu be­zobrazluk. Dakle jedna velika mrlja, na ov­om koncertu koji je okupio oko 8.000 po­setilaca uglavnom tetkaste generacije.
Onda su oko 21:20 na binu izašli Simply Red, Pionir je proključao od odobravanja, a oni su krenuli sa "You Can't have It All" i "Look At You Know", s razočarenjem moram da priznam da su noge krenule da cupkaju u ritmu basa i bas bubnja.
Ovo je ujedno i prvi koncert u ovoj hali na kome se sve čulo. Savršen zvuk, tako ne­što do sada u pomenutom prostoru nika­da nisam doživeo. Light je bio takođe sa­vršen, sve u svemu skupo i kvalitetno.
Bend je zvučao takođe savršeno, uvežba­no do poslednjeg milimetra, Mick Huck­nall ili kako se već zove onaj dežmekasti koji više nema crvenu kosicu već je sada više "simply brown", je pevao, a i dalje peva izvanredno. Čak je u jednom mom­entu, poželeo da čuje da li publika u Beo­gradu ume da peva. Glupo pitanje. U istoj smo bili Prljavi inspektor Blaža i ja, dakle dva reprezentativna vokala, a onih preostalih 7.998 posetilaca su mogli da nam posluže kao preteći vokali. Uz publiku je otpevana "I Keep Holding On". E, ondah su krenule da se ređaju neke pesme, valjda hitovi, Hucknall je čak najavio i tri nove i sve je to uz suptilno vrcanje tetaka i onih koje se još ne osećaju tako, ali izgledaju slično trajalo jedno sat i deset minuta, od kojih su baš tih poslednjih deset minuta bili odvojeni za "Money's Too Tight To Mention" i "Something Got Me Started".
Došlo je vreme i za bis, i to čak dva. Prvi je počeo sa "Stars", a drugi se završio sa "If You Don't Know Me By Now". I to je bilo to.
Uprkos, oduševljenu publike i stvar­no dobroj izvedbi benda, ja nikako ne mogu da se otmem utisku da je koncert bio surovo ali kvalitetno do­sadan i da bend ne ume da napravi klimaks ili završnicu, čak i kada ga pesma a i publika vode u tom prav­cu.
To je valjda taj vrhunski profesionalizam, kod koga ne postoji ništa od onoga što se zove duša.
P.S. Setio sam se idealnih uslova za slušanje prosto crvenog benda, a to ide ovako: li­geštul na plaži, sa nogama u moru, pored six-pack, npr. "Estrella Damm", a oni neka sviraju na hotelskoj terasi, normalno iza leđa, da ne moram još da ih gledam, čak im i prateće pevačice nisu nešto sexy.
Da, to bi mi bilo potaman... a pored može da bude i Jessica Alba.
Photo by Anamarija Vartabedijan