ROBERT PLANT
Sziget Festival
Budapest, 09.08.2006.
Sziget Festival u susednoj nam Mađarskoj ima duži staž nego naš nasušni prvobitno zamišljen kao elektro-techno festival, znan kao Exit. Samim tim muzički događaj u Budimpešti po­sećuju uglavnom veće muzičke zvezde, a i više publike.
S obzirom da sam tamo poslednji put išao 2001. godine, uvek sam se nervirao kako na Exitu, nema makar trećine stva­ri i događaja u odnosu na dešavanja na ostrvu Obudai.
Iskreno, mislim da će tako i ostati za vjek i vjekov, mada sada ni mi ni oni nemamo more, ali neke stvari se ipak ne menjaju.
Ulaz na Sziget je uvek do zla boga spor, osim kada nemate press-karti­cu. I ovoga puta se čekalo oko 90 mi­nuta da bi se otvorile dveri festival­skog ostrva.
Na World-stage-u, (je...li ga kod nas bi to bio Etno-stage), svirao je Robert Plant. To je onaj koji je otpevao zlat­nim glasom neke od najvažnijih pe­sama u istoriji rock'n'rolla. A ujedno to je i tip (iako je po godinama bliži de­di), koji i dalje odlično izgleda a i peva isto tako (doduše sve sa spuštenom oktavom, ali godine su prošle pune muka...). S ob­zirom da se dotični još uvek dobro držeći kovrdžavi gospodin u poslednjih nekoliko go­dina bavi world muzikom na njemu svojstven način, nastup je bio prožet pesmama sa poslednja dva albuma "Dreamland" i "Mighty Rearanger", kao i pesmama iz neizbežnog Led Zeppelin opusa. Osim zvuka koji je bio prilično skrnav (ipak je to world-stage, a ne glavna bina), Plant i izvanredan sedmočlani bend su posle uvodnih "Win My Train..." i "Freedom Fries", prešli u poznatiji repertoar sa "Seven & Seven", "29 Palms", "Black Dog", "Gallows Pole", "Four Sticks", "Tin Pan Valley" i "Going To California".
U toku odličnog seta gde se ovaj vremešni gospodin nameštao u nezaobilazne poze koje su ga proslavile u Led Zeppelin danima, a koje mu i danas dobro stoje, uživala je publika u rasponu godišta kao što su to čitaoci "Politikinog zabavnika", elem od 7 do 107 (dobro, de, da ne preterujem, ali bilo je sigurno nekoga i Plantovog go­dišta). Još jednom zaista je bilo prijatno videti koliko ovaj nesumnjivo jedan od najvećih R'n'R pevača može da uzbudi i pomeri posetioce. Ovo je bio nesumnjivo još jedan dokaz da je nekada postojala muzika koja vredi a da se danas ipak sve svodi na kratkotrajne hit singlove. Ma, da globalizacija.
Druga ujedno i poslednja pesma na bisu je bila "Whole Lotta Love", treba li nešto reći? Anyway, Robert nije obična biljka to je biljka koja se pažljivo uzgaja i traje dugo... i tako treba!!!
Istog festivalskog dana ona značajnija ponuda je išla u rasponu od original­nog sekspištoljaškog basiste Glenn Matlocka sa svojim bendom, Thera­py? Koji i danas sviraju i ujedno obja­vljuju albume, mada im je poslednji dobar "Troublegum", s sredine deve­desetih prošlog veka, uvek dragi brita­nski smrtni-metalci Cradle Of Filth, kao i najveće zvezde na glavnoj bini, oni što ih Gavrilo Princip očigledno ni­je pobio. Kada li će?
P.S. Ja nisam bio na festivalu, išla je moja sestra i napravila mnogo dobre Plantove fotografije, tako da nisam mogao da odolim da vama prepričam ono što mi je ona ispri­čala. Verujem joj na reč, ipak je imala odličnog muzičkog učitelja tj. Mene. Ah, da ja sam gledao dotičnog 1988, kada je zajedno sa pejdžerom svirao promotivnu turneju za "Wal­king Into Clarksdale" i tada su bili fenomenalni!
Photo by Anamarija Vartabedijan