WHITESNAKE,
KRALJEVSKI APARTMAN, ALOGIA
Stadion Tašmajdan
Beograd, 30.07.2006.
Eto i to se konačno dogodilo. Jedan od najvolj­enijih hard-rock bendova je posetio Srpsku pre­stonicu i odsvirao koncert za pamćenje (mnogo bolji nego prethodna dva puta kada sam ih gle­dao), što i nije čudno jer je prethodnog dana mi­ster David Coverdale, na press konferenciji od­ržanoj u hotelu Hyatt, bio pun pozitivne energije, koju je očigledno proširio sledeće noći i na dupke popunjen (arheološki) stadion. Za početak ovog svojevrsnog hard-rock spektakla bile su određene dve domaće predgru­pe, uvek rado viđeni Alogia sa svojim standardnim prog-metal setom i ljubimci publike Kraljevski apartman, koji na ovakvim skupovima očigledno ne mogu da imaju loše pre­dveče. Sasvim dovoljno za uvertiru.
A onda je krenulo: "Belgrade, we got a so­ng for you", "Burn", po meni jedna od naj­boljih Deep Purple pesama, brzo i raspolo­ženo bend je prašio ovaj svojevrsni hard-rock standard, da bi u sredini pesme posle efektno izmenjanih solo partija između gi­tarista Doug Aldritcha, Reb Beacha i klavi­jaturiste Timoty Drury-a, uleteli u uvek rado slušani "Stormbringer", (bogu hvala, oluja je izostala, ionako nam je pokvarila večeru prethodne noći), ali je zato izlaz iz pesme opet bio sa "Burn", idealno za osmeh na svim licima koje su te večeri bili tamo. Normalno, odmah na početku David je okrenuo mikrofon, onako kako samo on to zna, dakle sve na svom mestu. "Slide It In" i "Love Ain't No Stranger", su pokazale zašto Whitesnake slušaju bukvalno svi koji vole hard-rock (i metal). Za razliku od svog prvog benda, Coverdale je očigledno sa Whitesnake uspeo sve ono što nije mogao sa ljudima koji su vrhunac svoje karijere videli u radu sa filharmonijom, Coverdale je napravio rock bend, jednostavan, direktan, doduše pomalo stupidan kada su tekstovi u pitanju, ali to je to. Nema dalje, to je prava priča, to je ono što pomera ljude, a ne mršenje. A da je to tako primetilo se i te kako na četvrtoj kompoziciji "Fool For Your Loving". Ma da, HIMNA. Publika u ekstazi, jedino je falila salva grudnjaka ka bini, ali primetih jednu devojku u toplesu koja je bila na ramenima nekog tipa, eto Mr. Coverdale je makar mogao da nasluti prirodne lepote ove zemlje, pošto se prethodnih dan i po nije pomerio iz hotela.
Očigledno oduševljen prijemom kod publike stari šmeker je poželeo istoj da im se ružne stvari iz prošlosti nikada više ne dogode (što je mnogo lepše, nego ono što je Eldritch prijavio mesec i po dana pre na istom mestu (vidi report  N° 016). Osta­tak koncerta je protekao u znaku proverenih hitova kao što su "Is This love", "Crying In The Rain", "Here I Go Again", "Gimme Your Love" i solo deonica skoro svih članova benda, od kojih je najduže trajala Doug-ova, očigledno kao gitariste koga šef više voli, jer on ipak svira "starije" u odnosu na tipično američku vir­tuoznost fantastičnog Reb Beacha. Tu je negde bila i uvek rado slušana legendarna "Ain't No Love" za koju vođa parade i nije morao da se trudi, jer je ceo stadion sam odradio posao. U tom momentu Saša Lokner je rekao samo jednu reč "Predivno". Da, upravo je tako bilo i pokazalo se da naša publika itekako ume da uzvrati isijavanje pozitivne energije, a to je ono što su Whitesnake te večeri nesebično ponudili.
Oficijalni deo, odnosno bis koji je direktno vezan na kraj koncerta je počeo sa "Still Of the Night", odmah je usledila "Take Me With You", da bi koncert zvanično bio završen sa "Bad Boys". Kod njihovog light-tecniciana na mikseti je stajala set lista i posle "Bad Boys" je bilo jedno dvadesetak znakova pitanja u jednom redu...da a šta sad. Bend je sišao sa bine, Coverdale je ostao i sam se suočio sa punim stadionom. "Soldier Of Fo­rtune" za kraj uz pratnju dobro raspoloženog tašmajdanskog hora. I to bi bilo to, nakon izvanrednih sat i četrdeset minuta svirke, sa razglasa je puštena "We Wish You Well", i publika njima...
P.S. Lično treba malo da budem i drk­oš, ovaj koncert je maltene preslikan, sa njihovog poslednjeg DVD-a još iz 2004. godine. Jedina razlika je u nov­om basisti harizmatičnom Uriah Duff­yu, i to što je Mr. Coverdale u Beogra­du bio obučen u crno i čak je uspešno progovorio nekoliko reči na srpskom. Inače najave za pesme se nisu mno­go razlikovale. Ali, sve to nema veze, bilo je to lepo videti i čuti uživo. A za one koji nisu bili iz ko zna kog razloga (mada opravdanja nema), nabavite pomenuti DVD, da vidite šta ste propustili.
P.P.S. A količina netačnih informacija koja se pojavila u novinama za ta dva dana pre­vazilazi sve do sada. Jeste tačno je da su Whitesnake (Reb, Timothy, Uriah i Doug) išli u grad na večeru i da su dvojica od njih jeli "devojački san" ili karađorđevu i koliko sam primetio za stolom, baš i nisu mogli da se izbore sa istom. Ali Coverdale nije, a to je ono što piše u novinama. Takođe iza bine on je pio čaj a ne whiskey kako negde piše, jer je tu tekučinu i cigarete ostavio pre dve godine, a to je rekao i na koncertu. A voleo bih da pitam novinara jednog dnevnog lista koja je to pesma Whitesnakea "All Night Lo­ng", da nije on možda gledao u "dugu" umesto u raspoloženu "beloušku". Ima još toga, međutim mrzi me da sve pominjem...
Photo by Anamarija Vartabedijan