THE SISTERS OF MERCY
Stadion Tašmajdan
Beograd, 13.06.2006.
Pre nepunih šesnaest godina, The Siters Of Mercy su bili na vrhuncu slave i u sklopu turneje na kojoj su promovisali izva­nredan album "Vision Thing" svirali su u Beogradu u skoro punoj Hali sportova. Danas, šesnaest godina kasnije, The Sisters Of Mercy, nemaju ni jedan album objavljen od tada, ali uredno rade turneje i nastupaju na raznim "grupnjacima", povremeno odsviravšI neku novu pesmu i rasprodajući staru (sasvim zasluženu) slavu.
Beograd 2006.
Na Tašmajdanu oko 4.000 ljudi, tribine stadiona odolevaju zubu vremena, pola­ko se raspadajući baš kao i Eldritch (alfa i brat mu omega ovog benda, benda?) pojačan dvojicom mlađanih gitarista, od kojih je jedan u ponedeljak na press ko­nferenciji rekao da TSOM, sluša od pre deset godina. Ne, dragi moj Andrew, ne krčmi se legenda tek tako.
Bilo kako bilo, dim je u ogromnim količi­nama ispunio pozornicu, Andrew je priti­snuo dugme na Dr. Avalancheu i koncert je krenuo. Na drugoj pesmi "Ribbons", publika se malo zagrejala, da bi prvo primetnije ispoljavanje simpatije ispoljila na medleyu "Do­ctor Jeep/Detonation Boulevard".
Dvojac gitarista (i bas je išao sa matrice), se nije preterano proslavio, dok je zvuk njiho­vog oružja bio skaradan, a jačina istog se pojačavala iz pesme u pesmu.
Andrew Eldritch je vokalno daleko od svojih najboljih dana (čitaj: ni približno sugestivno kao na albumima), aranžmani su itekako bili promenjeni, tako da je bilo vrlo teško pre­poznati pesme.
A bilo je i bespotrebnog uplitanja u dnevnu politiku od Eldritchove strane, jedno tri puta je pomenuo onog Ratka, koji po godinama više nije Mladić, te kako mi njega treba da isporu­čimo tamo gde treba jer mi pripadamo "evro­pskoj kućI" itd itd, Aman, toga mi je dosta u novinama i na TV-u, svirajte, bre! I oni nastavi­še da sviraju, mlako, bez obzira na divljanje drugog "čiroki" gitariste. Uprkos dragim pes­mama kao što su: "Dominion/Mother Russia", "When You Don't See Me", "Alice" i, i dalje ve­like količine dima, nisam se mogao otrgnuti utisku da osim zvuka, ovom "bendu" fali i želja da uradi nešto više, pa pobogu zar 4.000 ljudi nije dovoljan razlog da se muzičari nalože. Ako nije onda ne znam šta jeste! Na bi­su ili tu negde bila je vrlo dobra "This Corrosion" "Lucretia", i možda najbolji momenat večeri sa "Something Fast", da bi drugi bis bio završen sa "digest" verzijom "Temple Of Love". I kraj.
Ukupno sat i po svirke, presek karijere koja je završena pre šesnaest godina. Tezga je bila gotova. Čak ni onaj silni dim nije mogao da prikrije taj utisak. Šteta, jer ako neko ima materijala za gothic-metal-rock-industrial-electro katarzu, ovaj autor ga ima, ali na žalost očigledno više nema ni volje a još manje bend.
Prisetih se koncerta iz 1990-te, Brichenno, Bruhne i Tony James, gde ste vi dovraga? Da ne pominjem Patriciu Morrison.
Photo by Anamarija Vartabedijan