APOCALYPTICA, ALOGIA
SKC
Beograd, 03.06.2006.
Ambiciozni poduhvat promotera da Apo­calyptica nastupi na Tašmajdanu, nije se ostvario. Što zbog odvratnog vreme­na, što zbog slabog odziva publike za koncert u tolikom prostoru.
Na svu sreću SKC se pokazao kao odli­čno rešenje, te je bio prepun, zaista ra­spoloženih ljudi.
Iskreno ja se nisam nešto preterano radovao susretu sa ovim Finskim sada kvintetom, jer su mi kao kvartet daleke 1999. na Pepsi Sziget festivalu ostali u ne baš sjajnoj us­pomeni, fliper pored bine mi je bio zanimljiviji od "metalika gudača".
Danas šest godina kasnije, posle nastupa Alogie, na koji sam zakasnio jer nigde nije ni pisalo da sviraju, tačno u 22h, na bini Ap­ocalyptica u mnogo boljem izdanju nego na popodnevnom randevuu sa sedmom sil­om. Počeli su sa Sepulturinom "Chaos AD", Eicca i Pertuu benguju sve u 16 ili (all in six­teen), dok Pavoo i povremeni član Antero mudro sede (dobro ovaj potonji je sve vre­me sedeo i gudio, ustao je samo kada je tr­ebao da se pokloni publici). Ali zato iznena­đenje večeri, Mikko Siren (nema veze sa be­ndom Sirens), tuče po bubnju kao Zverko (Animal) iz Muppet Show. Fenomenalan bu­bnjar. Tek sada (ako ih je neko gledao u međuvremenu onda i ranije), Apocalyptica dobija preko potreban groove. Lično ja nisam slušao njihove albume posle onoga "Pla­ys Metallica bla bla bla", i sporadično sam hvatao njihove spotove preko kutije koja nam pruža pogled u svet, te mi nisu bili nešto impresivni. Uglavnom, na bini SKC-a, sa odli­čno urađenim lajtom i četiri prekrasne velike stolice sa izdubljenim lobanjama, Metall... Apocalyptica je pružila jedan od najboljih r'n'r događaja.
Ako je nekome smetalo što niko od njih ne peva, za to se pobrinula publika, tek od "No­thing Else Matters", da bi kasnije u svakoj pesmi horski učestvovala sa bendom, nad­glašavajući zvuke čela, ali nikako i preterano raspoloženog Sirene.
Za romantičniji deo koncerta, pobrinula se ženska populacija koja je ejakulatič­no otpevala "Bittersweet" te je lepo na­domestila nedostatak Vallo-a i onog pekinezera iz The Rasmus. Onda opet malo Metallice, beše "Creeping Death", Master Of Puppets" i "Seek And Des­troy" sa obaveznim loženjem publike, baš kao što to i Metalličari rade, ali ov­de je kraće trajalo, pa onda neke pes­me za koje ne znam šta su, ali fantasti­čno zvuče.
Dva bisa, mnogo headbanginga i kraj uz klasičan naklon odličnoj Beogradskoj publici, koja je nadahnuto vikala "We Want More", eto, opet hoće more, šta ti je žal za pučinom. No, Finci to nisu shvatili te su odjezdili u mini van, u hotel, pa dalje na turneju.
Ko nije bio neka žali, jer kada su uspeli da preobrate i moja čvrsta uverenja da su dosa­dni, onda svaka im čast. Baš fino apokaliptično veče... verujem da ovakav zvuk bubnjeva i najavljuje apokalipsu, ali 06.06.2006. se ništa nije dogodilo, ostajemo živi i možda ih ponovo vidimo.
PS Negde oko šeste pesme, na prepunom balkonu, sa koga koncert mogu da posmatraju ono najsnalažljiviji, najviši i oni u prvim borbenim redovima, jedna novinarka mi je prišla i pitala me "Da li oni imaju basistu?" Ain't It fun?
PPS S obzirom da ovo nije vreme Asteriksa i Obeliksa, te da nisam bio u mogućnosti da popijem jedan od čarobnih napita­ka druida Apiriniksa (onaj što udvaja ljude, ko je gledao prvi film zna o čemu je reč), koncert britanskih punk legendi Buzzcocks (isto veče u Domu omladine) je protekao bez moje malenkosti. Izveštaj sa toga po kazivanjima svedoka je kratak: odličan konc­ert, prepun Dom omladine.
Dva rasprodata koncerta za veče.
Ura, ipak ima nade za ovu napaćenu zemlju, da se vrati na pravi r'n'r kolosek.
Photo by Anamarija Vartabedijan