POSTHUMAN • Marilyn Manson Tribute
Mala sala SKC-a
Beograd, 29.04.2006.
Dobro, da, kada već ne može da dođe Marilyn Manson, do­bar je i tribute band. Čak, vrlo dobar tribute band.
Po pravilu ja sam uvek skeptičan kada su te tribute stvari u pitanju, pogotovo u zemlji Srbiji, gde se autorski rad svodi na minimum minimuma, te je najvažnije dobro skinuti, ne­ki bend.
E, sad Posthuman, nisu Srbi, već bliže nam komšije Italija­ni i za razliku od Srba kod kojih se tributisanje svodi na skidanje pesama i nista drugo, pa čak ni to onako kako bi trebalo, ovi momci su se potrudili da sve što je u njihovoj moći urade na vrlo visokom amaterskom nivou.
Što će reći ličilo je.
Svi neophodni rekviziti, čak i klavijature na federu i crno-beli vatreni indijaner, nezobilazna rudarska lampa za "Sweet Dreams", halteri, suknje, košulje, šeširi. Sve je to bilo vrlo lepo za njihov nivo.
Međutim, ono što me buni, a što verujem da i Rip Kirbi u svojim najboljim danima ne bi mogao da odgonetne je jedno vrlo važno pitanje. Gde je publika, BRE? Šta svi su na prvomajskim praznicima, odmaraju se od škola u koje ne idu, a koje ionako rade u nekom čudnom ritmu. A kad čovek pogleda - na ulici sve vrvi od MM majica. Bilo kako bilo, mala sala SKC-a je bila popunjena(!) sa otprilike 40 posetilaca, nisam brojao, bilo bi tužno. Šteta, jer su Post­human, doduše sa velikim zakšnjenjem, odsvirali zaista dobar koncert za pionirske uslove u SKC-u, bez ijednog jebenog svetla, sem brojkama i slovima jednog (1) refle­ktora koji je tukao direktno na binu.
Repertoar - sasvim pristojan, MM hitovi i one malo nepoznatije pesme, sve u savrše­nom redu, sem što ako neko hoće da bude MM tribute, onda mora i da bude prirodno lud. Ovi mladići iz Italije, to nisu ali su svoj domaći zadatak obavili sasvim korektno. Jbmatr... da je bilo više ljudi, ovo bi bila sasvim dobra žurka. Neka, neka, čekaju origi­nal... da da.
Photo by David Vartabedijan