GOTTHARD
Mephisto Club
Barcelona, 29.10.2005.
Kao što to obično biva u dalekom svetu, koncerti se oglašavaju putem flajera i plakata, za razliku od uslova ovdašnjih gde bend ili promoter ako ne izviruje iz televizora na svakih 15 minuta ništa nije uradio, a i da to radi niko mu, (promoteru ili bendu) svejedno, ne garantuje uspeh. Bilo kako bilo za koncert Gottharda sam saznao putem malog flajera na kome su se nalazile još najave i za Steve Vai-a, Madball, Epicu, Danger Danger (za decembar) itd. Dakle, kao što rekoh flajer je ključ uspeha, pod uslovom da potrošać ili gledalac tog istog parčeta papira ume da čita. Jer, neretko sam vidjao da kada ovde nekome uvalite flajer u ruke on pita:" A, šta je to", umesto da kao što je učio po Karadžiću, Vuku, ne onom drugom, počne da čita i da se informiše, jer o takvim dešavanjima teško da ćete naćI makar i redak u sredstvima javnog informisanja koja ionako služe da saznamo što više banalnih stvari, nikako bitnih.
Elem, Gotthard, uz malo sreće i sposobnosti mojih domaćina Ace Baraća (ex-Van Gogh) i devojke mu Tanje, uspeli smo parkrati auto na čitavih pet minuta od kluba, a po starom srpskom običaju uspeli smo i da zaksnimo na početak koncerta, jer da se mi ne lažemo ko je video da koncert počinje u devet, čak iako na onom malopre pomenutom parčetu papira i piše da počinje baš u devet.
Kad na ulazu, don't lay devil (ili ne lezi vraže), piše da je koncert raspodat. Ali kao svi pravi srpski, jermenski ili kako bilo junački sinovi nismo želeli da odustanemo od ulaza (ili izlaza, ako ste već unutra) sačekasmo malo se te na izlazu pojavio tour manager Gottharda, koji se odmah našao u klinču i ubedjivanju kako baš nas treba da pusti unutra. Pošto je čovek bio zbunjen, rešio je da poklekne te nas je sproveo u club. Hvala mu, makar na uštedi od circa 81Eur. A unutra Gotthard (koje sam prestao da pratim od njihovog albuma "Dial Hard" iz neke '92 ili '93-će), praše sve u šesnaest, pred prepunom salom (oko 800 ljudi) u kojoj ne radi ventialcija (to mi je makar bilo familijarno sa domaćim koncertnim prostorima), i gle čuda svi se lepo zabavljaju. Dakle ništao ono, ja došao na koncert, pa se smaram, nego svi skaču šize i pevaju (kao publika Kraljevskog apartmana). Izuzetno siguran bend u kome na žalost više ne svira gitarista Mandy Mayer (ex Krokus), odvaljuje svoj klasični hard rock set, utemeljen na želji da budu nešto izrmeđu Whitesnake-a. Scorpions-a, Def Lepparda.
Uglavnom, svaka pesma koju su svirali ima čvrstu podlogu (sem neizostavnih balada) i lako prijemčljivu melodiju, koju definitivno svako mora da uhvati već u prvoj strofi, a posle je sve već opštenardno veselje. I tako skoro dva sata uz horsko pevanje katalonske publike koja ih je pozvala na bis na kome su odsvirali izuzetno furioznu i instrumentalistički dugu "Immigrant Song" (Led Zeppelina), da bi koncert priveli kraju izvanrednom pesmom "Lift U Up" sa poslednjeg "Lip Service" albuma.
Tek nakon poslednjeg odsviranog tona, organizatori su objavili da klima nije radila, jer je temperatura smetala pevaču te su počeli da se izvinjavaju zbog toga. Pitam se baš kada bi se tako nešto ovde desilo…
Koliko su Gotthard dobar bend, shvatio sam tek kada sam kupio poslednji "Lip Service" album i shvatio da sam ja čuo jedno šest pesama na koncertu. Gotthard bez greške, dobra zabava zagarantovana,ako imate šanse, pogledajte ih negde.
Photo by David Vartabedijan