MARILYN MANSON
Sport Arena
Budimpešta, 23.08.2005.
Rock'n'roll je oduvek bio sinonim prvenstveno za izražavanje dru­gačijeg načina razmišljanja, a na drugom mestu oduvek je bio sinonim za zabavu (ma šta neupućeni mislili o tome).
Te dve karakteristike, kao i umetnički talenat autora su najvažniji parametri za odlazak na neki koncert.
Dugo osporavani i bespredmetno proganjan, ali nadasve i s raz­logom popularan, "šok roker" Marilyn Manson se konačno obreo i u nama bliskim krajevima, pa ako vam nije smetalo da čekate u redu za vizu i ako vam nije bilo teško da odvojite finansijski novac za put, Budimpešta je bila pravo mesto za vas tog kišovitog avgustovskog dana.
U velelepnoj sportskoj areni, circca 6.000. fanova je došlo da podržI Marilyn Mansona, čoveka koji im je uz gromoglasno - eksplozivnu muziku, omogučio da se otrgnu od uobičajene letargije i da počnu da razmišljaju o životu koristećI sivu masu, za razliku od mnogih (ali to je već jedna sasvim druga priča). Na žalost pre njega na bini se pojavila neka madjarska predgrupa koja je u starom dobrom socijalističkom duhu pokušavala da razveseli sve prisutne prepevima i obradama inostranih hitova. Ojha! Mogli su i kraće da sviraju ako je do mojih živaca. Posle nekih 40-tak minuta pause iza crne zavese po­činju tonovi pesme "Irresponsible Hate Anthem" donekle promenjeni za uvod, publika kao po komandi diže ruke u vis, zavesa se spušta I počinje ono što se naziva svuda u svetu spektaklom.
Bez ikakvog pardona, bivši novinar, vanbračni sin David Bowie-a i Alice Cooper-a, danas slikar i jedan od najuticajnih likova na rock sceni, sa svojom ekipom ulazi u "Love Song" i tada počinje beskompromisni atak na sva čula. Uz skoro savršenu set listu u koju je uvrstio i poslednja dva TV hita, "Personal Je­sus" i "Tainted Love", Manson sigurno plovi kroz svoju jedanaestogodišnju karijeru. U du­hu starog dobrog teatralnog rocka, M.M. je u skoro svakoj numeri drugačije obučen, basi­sta Tim Skold, menja jedno deset "Gretsch" baseva, a Pogo svira na klavijaturama, okačenim na vešalima. Nekome neupućenom je to možda morbidno, ali sa strane nastupa je itekako zabavno, uostalom na Manson­ovom licu se vidi da je sve to jedna velika žurka, u kojoj se on kao parti master odlično snalazi i neverovatno lako dovodi masu do ekstaze, bilo kao pajac, bilo kao demon.
Za sat i četrdesetak minuta spektakla, sve što je trebao da uradi i što se vidja po nje­govim spotovima je uradio. Za kraj uz originalnu verziju "Irresponsible Hate Anthem", Manson odlazi sa govornice u mrak. Kraj… nema više. Koncert koji se pamti i prepri­čava. Ovo je ono što se zove dobrim koncertom sa koga svi odlaze zadovoljni a da su sve čuli, a i videli. Ovo je spektakl, a Marilyn Manson je definitivni lider današnjeg pote­ntnog rock poretka. Slatki snovi do nekog sledečeg puta.
Photo by Mijat Vujačić